У част Пречисте и Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
На Светој Гори Атонској, у манастиру у Кареји, данас се налази оригинал Чудотворне иконе Достојно јест – чија копија се чува у нашој земљи, манастиру Месићу, који је под надлежношћу Епархије банатске.
Иначе сам назив манастир Месић, добио је по истоименом потоку који протиче поред манастира; удаљен десетак километара од Вршца који је од 1952. г.одине женски манастир.
Порекло назива оригиналне Чудотворне иконе Достојно јест лежи у догађају који се збио у време Патријарха Николе Хрисоверга (983- 996), недалеко од Кареје, у келији у којој се подвизавао један стари јеромонах са својим младим послушником.
Док је старац отишао да служи свеноћно бденије уочи недеље у Карејској цркви, његов ученик је остао да чува келију, с благословом старца – да службу врши у келији.
Када је наступила ноћ, чуо је куцање на вратима келије, па их је отворио; видевши непознатог монаха, љубазно га је примио. У време савршавања свеноћне службе, обојица су почели молитвено пјеније. Када је дошло време да се велича Пресвета, обојица су стали пред Њену икону и почели појати древну песму Светог Козме Епископа мајумског Честњејшују Херувим и славњејшују серафим… и остало до краја. Но гост му тада рече: Код нас тако не величају Божију Матер, ми прво певамо: Заиста је достојно да блаженом зовемо Тебе Богородицу, увек блажену и непорочну и Матер Бога нашега, и после тој песми додајемо: Часнија си од херувима и славнија од серафима…
Млади монах је у умиљењу до суза, стао молити непознатог госта, да му напише текст молитве, како би је научио и на тај начин величао Пресвету Богородицу.
Како у келији није било ни мастила ни хартије, гост му је рекао Овако ћу ти написати за успомену ову песму, ево на овом камену, а ти је научи и сам је тако пој и све хришћане научи да би тако прослављали Пресвету Богородицу.
Камен се као восак умекшао под руком дивног госта и слова се дубоко урезаше у њега. Написавши је, предаде је послушнику и рече за себе да је Гаврило и постаде невидљив.
Келија је и до данас позната на Атосу под именом Достојно јест и припада манастиру Пантократор.
Такође, икона пред којом су се молили Архангел Гаврил и млади послушник, добила је истоветан назив Достојно јест.
У храму манастира Месић, налази се чудотворна икона Пресвете Богородице – новија, насликана по узору на чувену древну, Богородичину икону Достојно јест, стару преко хиљаду година која се налази у Кареји, на Светој Гори.
Ми немамо података, како је и када њена копија доспела до манастира Месић, нити, ко ју је живописао. Но, оно што засигурно знамо, јесте да потиче из 1803. године и да Пресвета Богородица преко ње, пројављује Своју чудотворну силу, помажући свима који Јој са вером прилазе.
Прославља се 24. јуна по новом или 11. јуна по старом календару.
Чуда
Већи број исцељења, која се дешавају, могу се прочитати у књизи Света икона Достојно јест и њена чуда у манастиру Месићу, која се може набавити у самом манастиру. Но, овде ћемо изнети један одељак о преумљењу, покајању и жеђи за Божанском љубављу, коју је доживела сестра која себе од сусрета са чудотворном иконом, доживљава, како сама каже, верујућом.
…Била сам пар пута (н.а. у манастиру Месићу) и најискреније могу да кажем да сам тамо први пут осетила да ,,нечег има”, тј.постала верник. То ми се десило када сам стала пред икону ,,Достојно јест”. Ни сама нисам имала појма зашто се тако зове, и само тад сам чула и увек запамтила. После сам наравно чула и за молитву и за оригиналну икону на Светој Гори. Мени је ова икона измамила толико суза, ни сама не знам ни како ни зашто. Сви су ме питали шта ми је и нисам знала да одговорим. А касније ми је било јасно да ми је сва душа вапила за покајањем и Божијом љубављу. Нешто неописиво… Стварно треба доживети, јер је немогуће описати.
Изображење
Чудотворна икона Мајке Божије, Достојно јест, почива у храму манастира Месић у новом изрезбареном дрвеном трону, који је за ту прилику урађен 2009. године – изнад ког непрестано гори неугасиво кандило.
Док је оригинална икона Мајке Божије на Светој Гори, позлаћена и посребрена, опточена драгим камењем, код чудотворне иконе Мајке Божије месићке Достојно јест, не налазимо никаква спољашња украшења.
Код ове месићке копије, видимо како Пресвета Богородица десном руком придржава део свитка, који Слово, Реч Божија, такође држи у десној руци Својој. Лева рука Њена је Његово сигурно сместилиште.
На Свечасној глави Њеној видимо царску круну коју са леве и десне стране придржавају два анђела. Слична круна са ореолом налази се и на глави Богомладенца.
Пречасна риза Њена махом је у браон тоновима, извезеним мајсторском руком. Мафорион је сличне израде, чији део пада преко Пречасног левог рамена Њеног.
Ова икона је врло добро очувана. На њеној позадини доминира зелени тон, са изузетком небеског одсјаја Бестелесних Сила који их окружују. При самом дну, исписан је текст на црквенословенском језику, о времену доласка иконе у манастир и њеном Светом имену.
Елза Бибић
Литература:
- Православни сајт: eparhijabanatska.rs > mesic, улаз 1.10. 2016. г. у 14:55 ч, излаз у 15:02 ч;
- Православни сајт: ruzicatodorovic.com > manastir – mesic, улаз 1.10. 2016. г. у 15:04 ч, излаз 15:05 ч;
- Православни сајт: https: // dobrocinstvo.rs > tours > Manastiri i Crkve Banata, улаз 1. 10. 2016. г. Ѕу 15:06 ч, излаз у 15:08 ч;
- Православни сајт: apostolskicentar.forumotion.com > t 40 – to, од 25.ожујка 2009.г. улаз 1.10. 2016. г. у 15:10 ч, излаз 15:16 ч;
- Православни сајт: orthphoto.net > photo, од 23. српња 2015. г. улаз 1.10. 2016. г. у 15:10 ч, излаз 15:25 ч;
- Православни сајт: archive.ec. > Cs RB3, Наша библиотека, Света Икона Достојно јест и њена чуда у манастиру Месићу;
- Тихомир, С. Илијић: Велича душа моја Господа, ВИЗ, Публикум, Београд, 2002. г. стр: 161, 313, 314;
