Oplenac – tamo gde kraljevi počivaju, a istorija živi

Pripremite se za obnavljanje gradiva iz istorije kada krenete u ovaj kraj Srbije i isplanirajte obilazak, jer je svakako dosta toga što treba videti. Kako biste iskoristili ceo dan, izlet u Topolu i Oplenac preporučujem uz obilazak Aranđelovca i Orašca, jer su sva tri mesta prilično blizu.

Topola je varošica u podnožju Oplenca i jedna od sedam opština Šumadijskog okruga. Udaljena je od Aranđelovca 15 km, od Beograda 80 km, a od Kragujevca oko 40 km.

Pored turizma, položaj grada i plodno zemljište su pogodni za razvoj vinogradarstva po čemu je Topola takođe čuvena. Znate ono kada kažu idemo na Oplenačku berbu? E pa to znači idemo u Topolu na vašar, manifestaciju koja se od 1962. godine, održava svakog oktobra i posvećena je vinu i grožđu ovoga kraja. Ovaj put ne idemo u Topolu na vašar, već u obilazak  njenih znamenitosti.

 

Oplenac – crkva svetog Đorđa

Odakle god da dolazite, čim se približite Topoli, videćete na uzvišenju blistavo belo zdanje, okruženo gustom šumom. Ovo brdo se zove Oplenac, a na vrhu, se uzdiže raskošna petokupolna crkva svetog Đorđa. Sagradio ju je kralj Petar I Karađorđević, kao porodičnu grobnicu Karađorđevića. Crkva se gradila od 1910. godine do 1912. godine, dok je unutrašnje dekorisanje počelo nakon Prvog svetskog rata i trajalo čak sedam godina.

Putokazi kroz Topolu su me usmerili ka Oplencu, a zatim sam prošetala uređenim stazama kroz oplenačku šumu koja vodi do vrha brda i crkve. Staza nije naporna, baš naprotiv, lagana šetnja kroz prirodu mi je izuzetno prijala. Predivna okolina koja okružuje Oplenac sama po sebi govori zašto je kralj poželeo da sagradi crkvu baš ovde.

Na kraju staze dolazim do crkve i zaključak je jedan – ova grandiozna bela građevina zaista ostavlja utisak da se na ovom mestu nalazi kraljevska porodica.

 

Unutrašnjost crkve svetog Đorđa

Nakon kupovine ulaznice krenula sam u obilazak. Prolazim kroz ogromna vrata i ulazim u lavirint umetnosti i duševnog mira. Unutra je prilično hladno, ali mi je toplo oko srca. Potpuno ostajem očarana onim što vidim, jer je unutrašnjost crkve u potpunosti dekorisana mozaikom.

Zamislite površinu od 3.500 m2 kompletno pokrivenu mozaikom. Ukupno 725 pojedinačnih mozaičnih kompozicija izrađeno je u 15.000 nijansi boja za koje je utrošeno oko 40 miliona kockica mozaika. Ovi brojevi zaista deluju neverovatno, ali verujte mi, uživo baš tako i izgleda – neverovatno. Ovako nešto se zaista retko viđa.

Posetila sam dosta manastira i crkava u Srbiji, ali ova je jedinstvena i posebna i teško da joj po lepoti mogu pronaći konkurenta.

Crkva svetog Đorđa je oslikana po uzoru na naše najlepše srednjovekovne freske iz oko 60 manastira i crkava i predstavlja praktično riznicu naše najlepše slikarske umetnosti toga doba. Vodič mi objašnjava da je mozaik Isusa na glavnoj kupoli, urađen po uzoru na fresku iz manastira Gračanica i njen prečnik iznosi 9 metara, a Isusov kažiprst je dugačak 1,2 metra. Iz ove perspektive mi ove brojke zaista deluju neverovatno.

Shvatam zašto se mauzolej na Oplencu ubraja u prvih nekoliko u svetu po tehnici kojom je mozaik rađen i po površini koju zauzima.

Fasciniralo me je i saznanje da je centralni luster izliven od pretopljenog pobedničkog oružja koje su srpski vojnici koristili u proboju Solunskog fronta 1918. godine. Težak je oko 3 tone i izliven u obliku krune okrenute naopako u znak žalosti zbog pada Srbije pod Tursku vlast u srednjem veku. Koliko simbolike i lepote na jednom mestu.

 

Oplenac – tamo gde kraljevi počivaju

Čak trideset članova porodice Karađorđević sahranjeno je u kripti crkve, a ukupno pet vladara među njima. Na počasnim mestima u crkvi počiva vožd Karađorđe čije su mošti  1930. godine prenete iz njegove zadužbinske crkve koja se nalazi niže, u  Topoli. Naspram vožda, počiva njegov unuk kralj Petar I oslobodilac, a u kripti niže sahranjeno je još 28 članova porodice.

 

Ulaznica se kupuje za ceo kompleks po ceni od 400 dinara. Obuhvata obilazak crkve, muzej kuću kralja Petra, muzej konak Karađorđa i obilazak Vinogradareve kuće. Više informacija možete pogledati ovde.

 

Muzej – kuća kralja Petra

Nakon obilaska kripte i crkve, odlazim u muzej kuću kralja Petra koja se nalazi u blizini. Uporedo sa izgradnjom crkve, građena je i  ova kuća preko puta nje. Prvobitna njena namena jeste bila za smeštaj sveštenstva koje će voditi računa o crkvi, međutim, kako bi nadgledao gradnju, kralj Petar I se uselio u kuću i u njoj proveo nekoliko godina.

Kažu da je najčešće sedeo na stolici ispred kuće i zapisivao u dnevnik kako se odvijala gradnja i dešavanja u Topoli i okolini.

Danas ova kuća predstavlja muzej u kojem se mogu videti portreti i fotografije dinastije Karađorđevića. Takođe, u sklopu postavke muzeja mogu se videti razni predmeti kao što su fenjeri, ikone, originalna dokumenta i drugi.

 

Muzej – konak Karađorđa Petrovića

Konak Karađorđa se nalazi niže, kada se spuštate kaldrmom ka Topoli. U dvorištu, odnosno u Karađorđevom gradu nalaze se konak, crkva i spomenik Karađorđu.

Sagrađen je 1811. godine kao centralni objekat Karađorđevog grada. U konaku možete videti izložene lične predmete Karađorđa od kojih je tu i originalni Karađorđev top pod imenom „aberdar“. Ovde se mogu videti pisma koja je Karađorđe pisao Napoleonu i slike na kojima je predstavljen Vožd za vreme predvođenja naše vojske.

Odmah pored konaka nalazi se crkva Presvete Bogorodice koja se još zove i Karađorđeva crkva. Ona predstavlja istorijski spomenik koji odiše skladnošću i umerenošću. Izgrađena je od lomljenog kamena, a samo je zvonik sačuvao prvobitni oblik. Spolja je okrečena u belu boju i može se videti stari i novi deo crkve.

Karađorđe je prvobitno bio sahranjen u kripti, pored oltara, ali je njegovo telo je 1820. godine premešteno desno od ulaza gde i sada stoji tabla sa natpisom. Nakon 111 godina, Karađorđevo telo je preneto u crkvu svetog Đorđa na Oplencu. 

U centru Karađorđevog grada stoji predivan spomenik posvećen baš njemu.

 

Vinogradareva kuća i vina ovog kraja

Kao što sam već pomenula okolina Topole je interesantna i po uzgajanju vinove loze i po odličnom vinu. Bukvalno da nema sela u ovom kraju u kojem se ne uzgaja grožđe i vinova loza. Zato, nemojte otići iz Topole, a ne probati neko od vina. 🙂 Dosta je vinarija u okolini gde ih možete degustirati, a jedna od najstarijih na ovim prostorima je Kraljeva vinarija.

Sačuvani spisi govore o tome da je za vreme Prvog srpskog ustanka grožđe toliko rađalo da nije bilo dovoljno mesta za njegovo skladištenje. Odmah iza crkve svetog Đorđa, na padini Oplenca nalaze se vinogradi i Vinogradareva kuća. Zidana je kada i crkva i u njoj se sve do Prvog svetskog rata prerađivalo grožđe. Iz ovog kraljevog podruma sačuvana je bačva iz 1909. godine koju je kralj Petar I dobio na poklon.

Razvoj vinogradarstva ovog kraja nastavio je kralj Aleksandar I koji je bio inicijator da se na preko 50 hektara zasade kvalitetne sorte vinove loze. Kažu da su vina sa ovih prostora nadaleko bila čuvena po kvalitetu, kao i da su se služila na stranim dvorovima. Nažalost, kada sam posetila Oplenac, Vinogradareva kuća je bila zatvorena, pa ovaj put nisam imala priliku da uđem unutra.