Podaci o predmetu Goran Jelisić

NIJE ZVANIČAN DOKUMENT<br />

P O D A C I O P R E D M E T U<br />

“BRČKO” (IT-95-10)<br />

GORAN<br />

JELISIĆ<br />

GORAN JELISIĆ<br />

Osuñen za ubistvo, okrutno postupanje, pljačku i nehumana dela<br />

Tokom maja i juna 1992, delovao po ovlašćenju policije u Brčkom, koja je u to<br />

vreme bila pod kontrolom srpskih snaga; nalazio se na položaju vlasti u logoru Luka,<br />

improvizovanom zatočeničkom objektu u Brčkom, gradu i opštini na severoistoku<br />

Bosne i Hercegovine; sebe je nazivao “srpski Adolf”<br />

- Osuñen na 40 godina zatvora<br />

Krivična dela za koja je osuñen (primeri):<br />

Ubistvo; okrutno postupanje; pljačka (kršenja zakona i običaja ratovanja)<br />

Ubistvo; nehumana dela (zločini protiv čovečnosti)<br />

• <strong>Goran</strong> Jelisić je ubio pet ljudi u policijskoj stanici u Brkom i osam ljudi u logoru Luka.<br />

• Dana 6. ili 7. maja, sproveo je nepoznatog zatočenika niz ulicu u blizini policijske stanice u Brčkom i<br />

pucao mu u potiljak iz automatskog pištolja marke “škorpion”.<br />

• Sistematski je ubijao muslimanske zatočenike u autobuskom preduzeću “Laser”, policijskoj stanici u<br />

Brčkom i u logoru Luka.<br />

• Na dan 9. maja 1992. godine ili približno tog datuma, u blizini glavnog hangara u logoru Luka, bivšem<br />

lučkom objektu, pretukao je jednu zatočenicu policijskom palicom a zatim je ubio iz vatrenog oružja.<br />

• <strong>Goran</strong> Jelisić je krao novac, ručne satove, nakit i druge dragocenosti zatočenika po njihovom dolasku u<br />

logor Luka, pritom preteći smrću onima koji ne predaju sve što imaju.<br />

Datum roñenja<br />

Optužnica<br />

Datum hapšenja<br />

Prebačen na MKSJ<br />

Prvo i dalja stupanja pred<br />

Sud<br />

Izjašnjavanje o krivici<br />

Presuda pretresnog veća<br />

Presuda Žablenog veća<br />

Izdržava kaznu<br />

7. juna 1968. godine u Bijeljini, Bosna i Hercegovina<br />

Početna: 21. jula 1995. godine; Prva izmenjena optužnica: 13. maja<br />

1998. godine; Druga izmenjena optužnica: 19. oktobra 1998. godine<br />

22. januara 1998. godine od strane Meñunarodnih stabilizacionih snaga<br />

(SFOR)<br />

22. januara 1998. godine<br />

26. januara 1998. godine, izjavio je da nije ni po jednoj tački<br />

Optužnice; 29. oktobra 1998. godine, izjavio je da nije kriv po tački za<br />

genocid<br />

29. oktobra 1998. godine, izjasnio se krivim po petnaest tačaka<br />

optužnice za zločine protiv čovečnosti i šesnaest tačaka optužnice za<br />

kršenja zakona i običaja ratovanja<br />

14. decembera 1999. godine, osuñen na 40 godina zatvora<br />

5. jula 2001. godine, presuda na 40 godina zatvora potvrñena<br />

29. maja 2003. godine, prebačen u Italiju na izdržavanje ostatka kazne;<br />

u kaznu mu je uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 22. januara<br />

1998. godine<br />

1

---

PODACI O PREDMETU<br />

“BRČKO” (IT-95-10) GORAN JELISIĆ<br />

STATISTIČKI PODACI<br />

Broj dana u sudnici 27<br />

Broj svedoka tužilaštva 25<br />

Broj svedoka odbrane 19<br />

Broj svedoka Veća 0<br />

Broj dokaznih predmeta tužilaštva 74<br />

Broj dokaznih predmeta odbrane 8<br />

Broj dokaznih predmeta Veća 0<br />

Početak suñenja<br />

Završna reč tužilaštva<br />

Završna reč odbrane<br />

Pretresno veće I<br />

Odbrana<br />

Tužilaštvo<br />

Presuda<br />

SUðENJE<br />

30. novembar 1998. godine<br />

22. septembar 1999. godine<br />

Presuda je doneta 19. oktobra 1999. pre nego što je<br />

odbrana iznela svoje dokaze<br />

sudija Claude Jorda (predsedavajući), sudija Fouad Riad,<br />

sudija Almiro Rodrigues<br />

Veselin Londrović, Michael Greaves<br />

Geoffrey Nice, Vladimir Tochilovsky<br />

19. oktobar 1999. (usmeno); 14. decembar 1999. godine<br />

(pismeno)<br />

Žalbeno veće<br />

Tužilaštvo<br />

Odbrana<br />

Presuda<br />

ŽALBENI POSTUPAK<br />

sudija Mohamed Shahabuddeen (predsedavajući), sudija Lal Chand Vohrah,<br />

sudija Rafael Nieto Navia, sudija Patricia Wald, sudija Fausto Pocar<br />

Upawansa Yapa, Geoffrey Nice, Morten Bergsmo, Fabricio Guariglia<br />

William Clegg, Jovan Babić<br />

5. jul 2001. godine<br />

POVEZANI PREDMETI<br />

po geografskom području<br />

ČEŠIĆ (IT-95-10/1) “BRČKO”<br />

KARADŽIĆ I MLADIĆ (IT-95-5/18) “BOSNA I HERCEGOVINA” I “SREBRENICA”<br />

KRAJIŠNIK ( IT-00-39&40) “BOSNA I HERCEGOVINA”<br />

MILOŠEVIĆ (IT-02-54) “KOSOVO, HRVATSKA I BOSNA”<br />

PLAVŠIĆ (IT-00-39&40/1) “BOSNA I HERCEGOVINA”<br />

ŠEŠELJ (IT-03-67)<br />

STANIŠIĆ, MIĆO (IT-04-79)<br />

2

---

PODACI O PREDMETU<br />

“BRČKO” (IT-95-10) GORAN JELISIĆ<br />

OPTUŽNICA I OPTUŽBE<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić je prvobitno optužen zajedno sa Rankom Češićem (videti predmet Češić IT-95-10/1) a ta<br />

optužnica je potvrñena 21. jula 1995. godine. U Prvoj izmenjenoj optužnici od 13. maja 1998. godine,<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić je optužen po tridest i dve tačke: petnaest tačaka za zločine protiv čovečnosti, šesnaest<br />

tačaka za kršenja zakona i običaja ratovanja i jedna tačka za genocid.<br />

Nakon što se <strong>Goran</strong> Jelisić izjasnio krivim po trideset i jednoj od trideset i dve tačke u optužnici (videti<br />

dole), sudije su potvrdile drugu izmenjenu optužnicu 19. oktobra 1998. godine.<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić je terećen na osnovu individualne krivične odgovornosti (član 7(1) Statuta MKSJ) za sledeće:<br />

• Ubistva članova grupe (genocid, član 4),<br />

• Ubistva; okrutno postupanje; pljačku (kršenja zakona i običaja ratovanja, član 3),<br />

• Ubistva; nehumana dela (zločini protiv čovečnosti, član 5).<br />

IZJAŠNJAVANJE O KRIVICI/PRIZNANJE KRIVICE<br />

Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ predviña mogućnost sporazuma o izjašnjavanju o krivici (pravilo 62<br />

ter). Tužilaštvo i odbrana se mogu sporazumeti da, nakon što se optuženi potvrdno izjasni o krivici po<br />

jednoj ili više tačaka optužnice, tužilaštvo od Pretresnog veća zatraži da se optužnica shodno tome izmeni<br />

i da zatraži kaznu u nekom odreñenom rasponu ili da prihvati zahtev odbrane da kazna bude u odreñenom<br />

rasponu. Pretresno veće ne obavezuje nijedan od ovakvih sporazuma.<br />

Tokom pretpretresnog postupka, strane su postigle dogovor i dokument naslovljen "Usaglašena činjenična<br />

osnova za potvrdno izjašnjavanje o krivici <strong>Goran</strong>a Jelisića" zajednički je podnesen Pretresnom veću 9.<br />

septembra 1998. godine.<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić se 29. oktobra 1998. godine izjasnio krivim po trideset i jednoj tački Optužnice – petnaest<br />

tačaka za zločine protiv čovečnosti i šesnaest tačaka za kršenje zakona i običaja ratovanja.<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić se izjasnio da nije kriv za genocid.<br />

Pretresno veće se uverilo da je potvrdno izjašnjavanje o krivici od strane optuženog bilo dobrovoljno,<br />

upućeno i nedvosmisleno i da postoji činjenična osnova za zločine i učešće optuženog u njima. Kao<br />

posledica toga, kasniji postupak je ograničen na tačku genocida.<br />

SUðENJE<br />

Suñenje <strong>Goran</strong>u Jelisiću je započelo 30. novembra 1998. godine pred većem u sastavu: sudija Claude<br />

Jorda (predsedavajući), sudija Fouad Riad i sudija Almiro Rodrigues. Meñutim, zbog bolesti sudije Riada i<br />

zbog toga što je optuženi odbio da ga zameni drugi sudija, suñenje je nakon tri dana prekinuto. Suñenje<br />

je nastavljeno 30. avgusta 1999. godine, a tužilaštvo je završilo iznošenje celokupnih dokaza 22.<br />

septembra 1999. godine. Odbrana nije iznosila svoje dokaze (pogledati niže u tekstu).<br />

POSTUPAK PO PRAVILU 98bis<br />

Nakon što tužilaštvo završi izvoñenje svojih dokaza, odbrana može zahtevati obustavljanje postupka,<br />

ukoliko veruje da su predočeni dokazi nedovoljni da se dokažu optužbe. Ukoliko pretresno veće nije<br />

uvereno da je tužilaštvo predočilo dovoljno dokaza, ono može obustaviti postupak ili odbaciti neke<br />

optužbe i doneti oslobañajuću presudu pre početka izvoñenja dokaza odbrane.<br />

Po završetku izvoñenja dokaza tužilaštva, 22. septembra 1999. godine, Pretresno veće je obavestilo strane<br />

u postupku da će doneti presudu u skladu sa pravilom 98 bis, koje obavezuje Pretresno veće da donese<br />

oslobañajuću presudu optuženom kada dokazi koje je izvelo tužilaštvo nisu dovoljni da se donese<br />

osuñujuća presuda. Pretresno veće je je zaključilo da, da bi se optuženi osudio za genocid, mora biti<br />

dokazano da je optuženi imao nameru da uništi, u celini ili delimično, odreñenu grupu ili da je u najmanju<br />

ruku, imao jasnu svest o tome da učestvuje u genocidu, odnosno uništenju, u celini ili delimično,<br />

odreñene grupe. Pretresno veće je zaključilo da tužilaštvo nije dokazalo dovoljno elemenata neophodnih<br />

da bi se utvrdilo van razumne sumnje da je <strong>Goran</strong> Jelisić planirao, podsticao, naredio ili na drugi način<br />

učestvovao s namerom da uništi, u celini ili delimično stanovnike, bosanske Muslimane kao nacionalnu,<br />

3

---

PODACI O PREDMETU<br />

“BRČKO” (IT-95-10) GORAN JELISIĆ<br />

etničku ili versku grupu. U skladu sa tim, Pretresno veće je optuženog oslobodilo krivice po optužbi za<br />

genocid.<br />

PRESUDA PRETRESNOG VEĆA<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić se izjasnio krivim i osuñen je na četrdeset godina zatvora, po petnaest tačaka za zločne<br />

protiv čovečnosti i šesnaest tačaka za krščenja zakona i običaja ratovanja. Zločini koje je počinio<br />

uključuju ubistva trinaest ljudi, prebijanje četvoro ljudi i pljačku privatne imovine u opštini Brčko,<br />

ovećem mestu u Posavskom koridoru u severoistočnoj Bosni i Hercegovini, na granici sa Hrvatskom, tokom<br />

maja 1992. godine. Pretresno veće je izreklo Presudu 19. oktobra 1999. godine.<br />

U svojoj Presudi, Pretresno veće je konstatovalo da su se srpske snage od otprilike 30. aprila 1992. godine<br />

borile da bi preuzele kontrolu nad Brčkom, gradu i opštini u Bosni i Hercegovini. Srpske snage,<br />

potpomognute lokalnim srpskim vlastima, proterale su hrvatske i muslimanske stanovnike iz njihovih<br />

domova, držali ih u sabirnim centrima gde su mnogi od njih ubijeni, premlaćivani i na druge načine<br />

zlostavljani. Mnoge žene, deca i starije osobe su zatočeni u obližnjem selu Brezovom Polju.<br />

Srpski napad je bio usmeren na nesrpsko stanovništvo Brčkog. Tokom aprila 1992. godine dva mosta preko<br />

reke Save u Brčkom su uništena u eksplozijama, što je označilo početak neprijateljstava od strane srpskih<br />

snaga u oblasti Brčkog. Na zahtev srpskih političkih funkcionera, ovaj prostor je prethodno podeljen na tri<br />

sektora, uključujući i jedan označen isključivo kao srpski. Dana 1. maja 1992. Muslimanima i Hrvatima je<br />

preko radija nareñeno da predaju svoje oružje. Od 1. maja 1992. srpske snage, sastavljene od vojnika i<br />

pripadnika paravojnih i policijskih snaga, razmeštene su po gradu. <strong>Goran</strong> Jelisić je bio pripadnik snaga<br />

bosanskih Srba koje su učestvovale u operacijama usmerenim protiv nesrpskog civilnog stanovništva<br />

Brčkog.<br />

Od otprilike 7. maja do početka jula 1992. godine, srpske snage su na stotine muškaraca Hrvata i<br />

Muslimana, uključujući i nekoliko žena, zatočile u logoru Luka (skladišni objekat na reci Savi, u<br />

neposrednoj blizini Brčkog) u neljudskim uslovima i pod oružanom stražom, gde su zatočenici sistematski<br />

ubijani. Gotovo svakog dana tokom ovog perioda <strong>Goran</strong> Jelisić bi, često potpomognut čuvarima logora,<br />

dolazio u glavni hangar logora Luka gde je držana većina zatočenika, birao ih za isleñivanje, a zatim<br />

premlaćivao i često ubijao.<br />

Usledila je organizovana evakuacija stanovnika Brčkog, iz jedne gradske četvrti za drugom, nakon koje su<br />

stanovnici prebačeni u sabirne centre gde su Srbi odvajani od Muslimana i Hrvata. Prema rečima svedoka,<br />

muškarci srpske nacionalnosti su odmah regrutovani u srpske snage, dok su žene, deca i muškarci stariji od<br />

šezdeset godina autobusima evakuisani u susedna područja. Muškarci Muslimani i Hrvati, stari od šesnaest<br />

do otprilike šezdeset godina, zadržani su u zatočeništvu u sabirnim centrima. Mnogi od njih, gotovo svi<br />

Muslimani, zatim su prebačeni autobusima ili kamionima u logor Luka, bivši lučki objekat, gde su zatočeni.<br />

Zatočenici logora Luka, kao i deo onih koji su po puštanju ponovo uhapšeni, internirani su u julu 1992.<br />

godine u zatočeničkom logoru Batković (u blizini Bijeljine u istočnoj Bosni). Većina tih zatočenika je nakon<br />

oktobra 1992. razmenjena. U maju 1992. godine <strong>Goran</strong> Jelisić je bio pripadnik snaga bosanskih Srba koje<br />

su učestvovale u operacijama usmerenim protiv nesrpskog civilnog stanovništva Brčkog. Optuženom su<br />

poverene policijske dužnosti u opštini Brčko upravo u očekivanju i u svrhu tog napada. Pretresno veće je<br />

zaključilo da je optuženom, kao jednom od aktivnih učesnika u tom napadu, morala biti poznata<br />

rasprostranjena i sistematska priroda napada. Predstavljao se kao "srpski Adolf", govorio da je došao u<br />

Brčko da ubija Mulismane i često davao na znanje muslimanskim zatočenicima i ostalima koliko je<br />

Muslimana ubio.<br />

Pretresno veće posebno ističe nivo organizacije i koordinacije kažnjivih radnji na području Brčkog,<br />

insistirajući na tome da one ne bi mogle biti izvršene bez direktne svesrdne pomoći pojedinaca kao što je<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić. Ovo je evidentno iz istovetnog i metodičnog načina na koji su ubistva počinjena, kao što je<br />

opšte poznato. Nakon isleñivanja, tokom kojeg bi žrtve bile teško premlaćene, uglavnom pendrecima i<br />

palicama, žrtve bi bile predate optuženom koji bi ih pogubio, obično sa dva metka u potiljak iz pištolja<br />

"škorpion" sa prigušivačem. Ovakav obrazac je očigledan u pet ubistava koje je <strong>Goran</strong>a Jelisić počinio u<br />

policijskoj stanici Brčko i osam ubistava u logoru Luka.<br />

Pretresno veće je istaklo gnusnu, zversku i sadističku prirodu ponašanja <strong>Goran</strong>a Jelisića, navodeći da<br />

njegovo hladnokrvno ubijanje i maltretiranje ljudi svedoči o njegovom dubokom preziru prema<br />

čovečanstvu i pravu na život.<br />

Od olakšavajućih okolnosti, Pretresno veće je uzelo u obzir životnu dob <strong>Goran</strong>a Jelisića, činjenicu da<br />

nikada nije osuñivan za neko krivično delo, da je otac malog deteta i da se izjasnio krivim po trideset i<br />

jednoj tački optužnice. Meñutim, Pretresno veće je umanjilo važnost njegovog priznanja krivice na osnovu<br />

toga što optuženi nije pokazao iskreno kajanje.<br />

4

---

PODACI O PREDMETU<br />

“BRČKO” (IT-95-10) GORAN JELISIĆ<br />

Pored toga, s obzirom na otvoreni entuzijazam koji je <strong>Goran</strong> Jelisić pokazivao pri izvršavanju krivičnih<br />

dela, nečovečnost njegovih zločina, njegov prezir prema žrtvama i opasnu prirodu njegovog ponašanja,<br />

Pretresno veće je zaključilo da otežavajuće okolnosti daleko nadmašuju olakšavajuće u slučaju <strong>Goran</strong>a<br />

Jelisića.<br />

Pretresno veće takoñe smatra da je uticaj ponašanja optuženog daleko prevazišao velike fizičke i psihičke<br />

patnje koje je naneo neposrednim žrtvama svojih krivičnih dela i njihovoj rodbini. Svi svedoci zločina koji<br />

su bili prepušteni na milost i nemilost <strong>Goran</strong>a Jelisića takoñe su propatili.<br />

Pretresno veće u ovom <strong>predmetu</strong> je izreklo jedinstvenu kaznu, iako su ona kvalifikovani kao zločini protiv<br />

čovečnosti i kao ratni zločini, jer čine deo jedinstvenog skupa krivičnih dela.<br />

Pretresno veće je 14. decembra 1999. godine donelo pisanu Presudu, osudivši <strong>Goran</strong>a Jelisića na osnovu<br />

individualne krivične odgovornosti (član 7(1) statuta MKSJ) za sledeće:<br />

* Ubistva; okrutno postupanje; pljačku (kršenja zakona i običaja ratovanja, član 3)<br />

* Ubistva; nehumana dela (zločine protiv čovečnosti, član 5)<br />

Kazna: 40 godina zatvora.<br />

PRESUDA ŽALBENOG VEĆA<br />

Obe strane u postupku su uložile žalbe, Tužilaštvo protiv oslobañajuće presude po optužbi za genocid,<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić protiv kazne za krivična dela koja je priznao. Tužilaštvo je zahtevalo da se predmet prosledi<br />

drugačije sastavljenom pretresnom veću radi ponavljanja postupka.<br />

Žalbeno veće je većinom glasova zaključilo da, u okolnostima ovog predmeta, nije primereno da se<br />

predmet prosledi radi daljeg postupka i odbilo da ukine oslobañajuću presudu. Žalbeno veće je<br />

konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kada je <strong>Goran</strong>a Jelisića proglasilo krivim za dva ubistva po<br />

tačkama 16 i 17 Druge izmenjene optužnice, dok je on zapravo priznao samo jedno od ta dva ubistva.<br />

Meñutim, s obzirom na to da je <strong>Goran</strong> Jelisić osuñen za trinaest ubistava, Žalbeno veće je zaključilo da<br />

ova pogrešna osuda nije uticala na odmeravanje kazne. Žalba odbrane na dužinu kazne je jednoglasno<br />

odbijena i kazna od 40 godina zatvora potvrñena.<br />

Žalbeno veće je izreklo pravosnažnu presudu 5. jula 2001. godine, potvrdivši kaznu od 40 godina zatvora<br />

koju je Pretresno veće izreklo 14. decembra 1999. godine.<br />

ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE<br />

Zastupnik odbrane <strong>Goran</strong>a Jelisića je 7. januara 2002. godine podneo poverljiv Zahtev za preispitivanje<br />

presuda Pretresnog i Žalbenog veća. Dana 8. januara 2002. godine, Predsednik MKSJ je naložio da Žalbeno<br />

veće u sastavu: sudija Shahabuddeen (predsedavajući), sudija Pocar, sudija Güney, sudija Gunawardana i<br />

sudija Meron, odluči po ovom zahtevu za preispitivanje.<br />

Žalbeno veće je 2. maja 2002. godine odbilo ovaj zahtev.<br />

<strong>Goran</strong> Jelisić je 29. maja 2003. godine prebačen u Italiju na služenje kazne. U kaznu mu je uračunato<br />

vreme koje je proveo u pritvoru od 22. januara 1998. godine.<br />

5